Kako sam počela

Iako sam u detinjstvu volela boje, nisam se isticala crtanjem. Nakon završene srednje škole, dobijam posao u organizaciji koji mi se dopadao. Bila sam presrećna.

U vreme bombardovanja zajedno sa ostalim radnicima dobijam premeštaj na drugo radno mesto, sa obrazloženjem dok se situacija ne smiri. Bombardovanje je prestalo, vreme je prolazilo, a ja se ne vraćam na svoje radno mesto.

Padam u depresiju, uzimam veliki list papira (hamer) i olovku, te sva moja nadanja, tugu, pitanja stavljam slikovito na papir.

Uz dozvolu direktora postavljam sliku na zidu trpezarije, gde se svako od radnika koji su bili na slici prepoznaju i bivaju oduševljeni načinom na koji su predstavljeni. Zadovlljna pozitivnim reakcijama kolega, javlja mi se želja da pokušam još nešto da nacrtam.

Ovo je početak moje slikarske priče, koja traje sve do danas.

U narednim postovima ću otkriti kako je dalje tekla moja slikarska priča, a i po neka priča iz života.

Create your website at WordPress.com
Get started